ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Др Јасмина Николић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Слободанка Цветковић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ОКТОБАР 2026.

 

  

 

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ДИМИТРИЈЕ (15/28. октобра 1846 - 6. април 1930.) - ПОВОДОМ 180 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА -

Архивалија месеца октобра 2026. године је посвећена Архиепископу Пећком, Митрополиту Београдско-карловачком  и Патријарху српском  Димитрију (1920 – 1930).
Патријарх Димитрије (световно име Димитрије Павловић) је рођен у Пожаревцу (по неким изворима у селу Брежане) 15/28. октобра 1846. године, од оца Стојана Павловића и мајке Милосаве, девојачко Цветковић, родом из Великог Села. После школовања за богослова и службовања у више парохија и епископија, стицајем историјских околности на седници Светог архијерејског сабора од 15/28. септембра 1920. године  изабран је за патријарха обновљене Пећке патријаршије и постао први поглавар васпостављене и уједињене Српске Православне Цркве. На трону патријарха остао је до своје смти 6. априла 1930. године.

Михаило Ђ. Миладиновић је у  "Браничевском веснику" 1933. године писао о дилеми у вези места рођења Патријарха Димитрија: "Податак о рођењу патријарховом у Брежану вероватно није г. Маринковић извадио из црквеног протокола (...) но га је свакако записао по чувењу од старих сељака, а то је мишљење могло постати пошто му је отац рођен у Брежану и носио сталан надимак Брежанац. Ја сам  ових дана", пише даље Миладиновић,  "разгледао архиву пожаревачке цркве и према сачуваним подацима изгледа да је рођен у Пожаревцу а не у Брежану. Истина, у регистру рођених нема патријарха међу рођенима 1846. године у Пожаревцу, али га нема ни међу онима који су исте године рођени у Брежану, пошто је Брежане чинило тада једну парохију са Пожаревцом. Свакако је неки доцнији свештеник случајно изоставио да из првобитних књига (које су временом пропале) унесе у садашњи, доцније написани регистар и Димитријево име, док су за сва његова три брата унети у регистар подаци по којима су сви они рођени у Пожаревцу. Но, како се из регистра венчаних види да су патријархови родитељи године 1844. када су се венчали, живели у Пожаревцу, а не у Брежану, то се свакако и Димитрије родио у Пожаревцу, јер би иначе за место живљења његових родитеља било написано Брежане, као што пише за друге који су у истој цркви венчани а живели су у Брежану. Уосталом, и пок. патријарх је свакако добро знао где је рођен, а он је у шематизму међу осталим службеним и биографским својим подацима назначавао увек  Пожаревац за место свог рођења, а не Брежане".
( Упис венчања родитеља Патријарха Димитрија заведен је у црквеној матичној књизи венчаних за 1844. годину цркве Пожаревачке Храма Светих Архистратига Михаила и Гаврила на страни 213, редни број уписа 75, датум венчања 15.октобар 1844. године, са местом пребивалишта Пожаревац. Извор: Историјски архив Пожаревац, Збирка црквених матичних књига Браничевског округа, бр. књиге 37, матична књига венчаних 7.1.1837 -  11.2.1845, цркве пожаревачке, храм Светих Архистратига Михаила и Гаврила.)

Иначе, по писању самог патријарха Димитрија, отац његов Стојан Павловић био је сеоски абаџија и "по мало сеоски општински писар и сиромашан радник по Пожаревцу и Београду". Био је "усињеник свога стрица  Марка Драговачког, који је живео у Пожаревцу". Преци патријархови "старином су Ђукићи, који су са Косова дошли бежећи ближе центру српске државе – Смедереву. Како сам раније могао сазнати, били су најпре насељени у смедеревској околини,  у Липама, а кад су Турци навалили (...) они су прешли преко Мораве у Брежане".

М. Миладиновић је очигледно био наклоњем Патријарху Димитрију, те је истицао његове врлине "оштар поглед, али испод њега благо и добро срце, увек озбиљан, прибран и строго моралан", чиме је подсећао на изразито "патријархалне косовске типове", врло јаког памћења, проницљивог погледа "да сваког тачно психолошки оцени". Није волео ласкавце, ценио је људе који искрено и поштено раде, није волео протекцију "па ни најближе своје рођаке није хтео да протежира".

Патријарх Димитрије је преминуо у Београду 6. априла 1930. године. Поводом његове смрти, Миладиновић је прибележио "велико  народно  поштовање" српског патријарха, посведочено тиме што се "хиљаде београђана" поклонили у цркви "поред његовог мртвачког одра и њихово толико многобројно учешће на погребу какав Београд није  запамтио (...), долазили су људи из најудаљенијих крајева престонице", јер су сви (..) осећали да је умро не само српски патријарх но можда и последњи српски патријархалац, чију су свештену руку могли пољубити сви без бојазни да је та рука оскрнављена обичним људским страстима".
(2 Историјски архив Пожаревац, Грађа за биографију патријарха Димитрија, исписао из архиве Пожаревачке општине, Михајло Ј. Миладиновић, директор пожаревачке гимназије у пензији, објављено у  Браничевском веснику, религиозно-просветном часопису Епархије браничевске, књига 1, свеска 4, Пожаревац, 1933, 171-173.)

Поводом 180 година од рођења Патријарха Димитрија, а и у сусрет стогодишњици од смрти некадашњег дугогодишњег председника Владе Краљевине Србије, потом и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Николе Пашића (преминуо 10. децембра 1926. године), из фундуса периодике Историјског архива Пожаревац, представљамо извод из пожаревачког листа "Грађанин, слободан орган за политику, привреду и књижевност", година XXXII, бр. 21, од 17. марта 1927. године. Исти доноси Проглас Главног одбора за подизање споменика Николи П. Пашићу, са препоруком да се "широм наше лепе Отаџбине" оснују пододбори за исту сврху "јер ће се тако целокупан рад око подизања споменика најбоље и најбрже извести". Председник Главног одбора био је Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Димитрије, рођен у Пожаревцу у октобру 1846. године.

Обрадила: др Јасмина Живковић, архивски саветник